Pravne napomene

Šta je autorsko pravo?

Zakonodavstvo garantuje autorima ekskluzivna prava na osnovu autorstva. Sva originalna dela izražena u određenoj formi podležu zakonskoj zaštiti i ne mogu da se koriste bez izričite saglasnosti autora. U digitalnom dobu se vrlo često dešavaju povrede autorskog prava, s obzirom na količinu objavljenog materijala i tehnologija koje dopuštaju korišćenje tog materijala, s tim što se neke povrede dešavaju bez loših namera, a povlače zakonsku odgovornost. Iz tih razloga, potrebno je da se korisnici interneta upoznaju s nekim aspektima autorskog prava.

Šta je javni domen?

Javni domen se odnosi na dela van zakonske zaštite. Detaljnije informacije o javnom domenu možete da pogledate ovde.

Kako se stiče autorsko pravo?

Autorsko pravo nastaje automatski, kad i samo delo, bez ikakvih posebnih formalnosti. Dovoljno je da je delo originalno i izraženo u određenoj formi.

Iako zakon ne zahteva autorskopravne napomene uz delo, korisno je da se u/na delu naznači ime ili pseudonim autora, radi identifikacije autora određenog dela. Pored toga, značajno je naznačiti autorstvo i povodom zaštite autorskog prava: ako neko namerava da koristi delo, trebalo bi da zna kome bi trebalo da se obrati za pribavljanje dozvole.

Šta je prerada?

Po zakonu, prerada predstavlja: “delo u kome su prepoznatljivi karakteristični elementi prerađenog (izvornog) dela (muzičke obrade, aranžmani, adaptacije i drugo).” Prerada je zaštićena zakonom na isti način, kao i autorsko delo, s tim što ta zaštita ne može da ograničava prava autora izvornog dela. Na primer, autor prerade mora, u preradi, da naznači naslov izvornog dela i ime autora tog dela.

Šta su moralna prava?

Moralna prava štite ličnost i reputaciju autora (npr. pravo na naznačavanje imena prilikom korišćenja dela ili pravo da zahteva uklanjanje svog imena s dela od korisnika, ako se korišćenjem dela vređa ugled i čast autora). Moralna prava su neprenosiva i trajna. Povreda ovih prava povlači zakonsku odgovornost.

Sve CC licence sadrže odredbu o obaveznom poštovanju ovih prava.

Šta su srodna prava?

Srodna prava se odnose na dela slična autorskim delima (baza podataka, emisija, fonogram, videogram). To su dela u kojima se koriste autorska dela (npr. fonogram je tonski zapis muzičkog dela) i nalaze se pod zakonskom zaštitom, tako da je za njihovo korišćenje potrebna saglasnost nosilaca prava.

Šta su organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog prava?

Organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog prava su organizacije koje upravljaju autorskim pravima svojih članova. Neke od njih su: ASCAP BMI (SAD), BUMA/STEMRA (Holandija), PRS (Velika Britanija), APRA (Australija), SOKOJ (Srbija). Ove organizacije, na osnovu ugovora s autorima, ubiraju autorske naknade u njihovo ime, koje zatim raspoređuju autorima za korišćenje njihovih autorskih dela od strane trećih lica.

Članovi velikog broja ovih organizacija, uključujuči SOKOJ, ne mogu da upotrebljavaju CC licence za licenciranje svojih dela, ali Creative Commons, u saradnji s nekim organizacijama, pokreće pilot projekte o ograničenoj upotrebi CC licenci.

Šta znači zaštita prava ličnosti i zaštita privatnosti?

Generalno, zakonom je zaštićeno svako fizičko lice, povodom pružanja i korišćenje ličnih podataka. Osim toga, zakonom se garantuje pravo na lični život i lični zapis. Ukoliko je neko od ovih prava vezano za autorsko delo, autor dela bi, pre objavljivanja, obavezno trebalo da pribavi prethodnu saglasnost lica s kojim je to delo povezano. Povreda ove obaveze povlači zakonsku odgovornost, a u nekim slučajevima i krivičnu sankciju (npr. Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka je krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora do 3 godine).

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.