Često postavljana pitanja (FAQ)

 

Ko je osnovao Creative Commons?

Creative Commons su 2001. godine osnovali stručnjaci koji se bave pravom interneta i intelektualnom svojinom: James Boyle, Michael Carroll, Lawrence Lessig, profesor informatike Hal Abelson, advokat specijalizovan za pravo interneta i dokumentarista, Eric Saltzman i elektronski izdavač Eric Eldred., uz podrsku saradnika i studenata Berkman Center for Internet & Society pri Pravnom fakultetu univerziteta Harvard, kao i Stanford Law School i Stanford Law School Center for Internet and Society.

Glavni nosilac projekta Creative Commons Srbije je Wikimedia Serbia - Vikimedija Srbije koju podržavaju Centar za nove medije kuda.org i Slobodna kultura, mreža za afirmaciju slobodne kulture, slobodnog softvera i slobodnog znanja.

 

Gde se nalazi Creative Commons?

Korporacija Creative Commons se nalazi u Masačusetsu i temelji se na radu saradnika iz različitih delova sveta. Glavna sedišta nalaze se u San Francisku (SAD) i Londonu (VB).

 

Da li je Creative Commons protiv autorskog prava?

Ne. Creative Commons licence su zasnovane na autorskopravnom zakonodavstvu i pomažu ostvarivanje prava na fleksibilniji i otvoreniji način. Pravna važnost licenci direktno izvire iz nacionalnih zakona (U Srbiji, pored ostalog, iz Zakona o autorskom i srodnim pravima ). Creative Commons pomaže prilagodjavanju autorskih prava stvaralaca njihovim sopstvenim potrebama.

 

Da li se plaća upotreba Creative Commons licenci i sredstava za njihovu upotrebu?

Ne, Creative Commons licence su besplatne, kao i sredstva za njihovu upotrebu.

 

Da li upotrebom Creative Commons licence delo može da predje u "javni domen"?

Ne. Creative Commons licence ne predvidjaju prenos svih prava.

Za razliku od američkog zakonodavstva, koje reguliše "javni domen" ( Public Domain Dedication) , u našem pravu takva mogućnost prenosa svih autorskih prava ili odricanja od svih autorskih prava ne postoji.

 

Da li je Creative Commons baza podataka dela licenciranih Creative Commons licencom?

Ne. Verujemo u internet, ne u centre i kontrolu informacija. Razvijamo sredstva kojima će se semantički prepoznati i urediti licencirana dela u neuredjenom obliku. Ne bavimo se prikupljanjem dela ni proizvodnjom baze podataka.

Evo primera o oblicima dela sačinjenih posredstvom licenci i metapodataka (metadata): štampana, muzička, video , obrazovna. To nije nikakav katalog svih dela objavljenih pod Creative Commons licencom, ni baza podataka. To su samo jednostavni primeri dela koja su, s obzirom na raznolikost medija, objavljena u različitom obliku pod Creative Commons licencom.

 

Da li Creative Commons čuva ili poseduje autorska dela?

Naš glavni cilj je pomoć pri licenciranju dela, pružanje sredstava za jednostavno objavljivanje dela i davanje primera dela pod CC licencom. Takođe, omogućavamo nalaženje licenciranih dela i lako razumevanje uslova licenci.

Osim toga, podržavamo neke od sadržaja na njihovom ccMixter site.

 

Kome je Creative Commons namenjen ili koga zastupa?

Creative Commons je namenjen autorima i korisnicima njihovih dela, kao i ostvarenju javnog interesa za većom saradnjom i korišćenjem kreativnih sadržaja. Mi pomažemo ljudima koji žele da licenciraju svoja dela pod uslovima povoljnim za druge, ljudima koji te radove žele da upotrebe na kreativan način, i ljudima kojima ta simbioza koristi. Nadamo se da će predavači, naučnici, pisci, fotografi, filmografi, muzičari, grafički dizajneri, kao i slušaoci, čitaoci i gledaoci biti u boljem položaju koriščenjem naših licenci i sredstava za njihovu upotrebu.

 

Koje probleme Creative Commons namerava da reši?

Digitalna revolucija i internet omogućavaju distribuciju dela u različitim oblicima i visokog profesionalnog kvaliteta; saradnju autora bez geografskih i vremenskih ograničenja, stvaranje novih, dela, prerada ili zbirki na globalnom nivou na decentralizovan i finansijski isplativ način. Time je podstaknuta ogromna produkcija naučnog, umetničkog i obrazovnog stvaralaštva. Sve više ljudi se povezuje i medjusobno komunicira, čime se olakšava razmena potrebnih i željenih sadržaja, kao i rešavanje problema. Bliskost tehnologije i medija stvara mogućnost prerada postojećih dela, kao što su remiksi.

Drugi važan aspekt globalizacije se ne dogadja samo na korporacijskom nivou, već deluje na polju nauke i obrazovanja, kao i u ostalim oblastima društvenog života u kojima se pojavljuju novi oblici saradnje. Slobodna enciklopedija, Vikipedija, i zajednice slobodnog softvera i otvorenog koda su primeri ovih socioloških i ekonomskih pojava. Učesnici tih projekata nisu rukovodjeni zaslugama ni finansijskim motivima, vec željom za obrazovanjem, prepoznavanjem potreba i podržavanjem drugih.

Slabost novih tehnologija je iskorišćena za masovno kršenje autorskog prava, što utiče na nepoštovanje pravnih normi o zaštiti autorskog prava od strane mnogih, a posebno mladih. S druge strane, moćni nosioci prava reaguju sledećim strategijama: (a) pokušajem da se spreči upotreba tehnologija kojima se lako krši autorsko pravo; (b) razvijanjem sistema kojima se upravlja sopstvenim pravima s doskora nezamislivom preciznošću, kao što je upravljanje digitalnim pravima (DRM - Digital Rights Management) i drugim merama tehnološke zaštite od protivpravnog umnožavanja; (c) uspešnim lobiranjem za podršku tih tehnoloških mera putem zakona; i, (d) vodjenjem visoko uticajnih reklamnih kampanja kojima se na mladu populaciju utiče da ne krši autorsko pravo.

Ovakva reakcija je razumljiva, ali i za osudu. Zabrinuti smo zbog mogućnosti da će njihovi napori na kraju dovesti do gušenja svake kreativne upotrebe novih tehnologija. Ako autori i davaoci licenci moraju da savladaju ne samo komplikovana pravna pravila, već i teške tehnološke prepreke, mnogi će ignorisati pravila ili odustati od svakog kreativnog rada - prestaće da stvaraju.

Alternativa koju nudimo jeste da autorima i davaocima licenci pružimo jednostavan način da izraze koju vrstu korišćenja svojih dela žele da dozvole. Ovim se olakšava razmena i saradnja u stvaranju. To omogućava autorima i davaocima licenci da neka prava zadrže, a neka ne. Ovo je suština misije Creative Commons. Autorsko pravo stvara određene privilegije autora. Želimo da olakšamo autorima ostvarivanje tih prava, i to na način koji je brzo i lako razumljiv drugima.

 

Šta je Creative Commons?

Creative Commons se sastoji iz dobrotvorne organizacije Creative Commons sa sedištem u Masačusetsu (SAD) i neprofitne organizacije Creative Commons International sa sedištem u Velikoj Britaniji. Pored toga, ideju o Creative Commons dobrovoljno podržavaju neplaćene vodje projekta unošenjem Creative Commons licenci u nacionalni pravni sistem. Creative Commons International i vodje projekta su nezavisni i odvojeni entiteti, koji sarađuju na promociji Creative Commons licenci..

Ideja Creative Commons počiva na činjenici da neki od stvaralaca ne žele da zaštite sva prava garantovana autorskopravnim zakonodavstvom. Verujemo da postoji potreba da se lako, a pouzdano izjavi da su na autorskom delu “neka prava zadržana” ili čak “bez zadržanih prava“ (Ovaj drugi slučaj - "javni domen" nije moguć u našem pravu, jer nije predvidjen prenos autorskih prava ni odricanje od autorskih prava u celini). Mnogi autori su odavno zaključili da im autorska prava u punom obimu ne pomažu u željenoj promociji i širokoj distribuciji dela. Mnogi stvaraoci i nosioci autorskog prava su počeli da se oslanjaju na nove poslovne modele umesto na tradicionalna autorska prava, kako bi osigurali zaradu od svog kreativnog rada. Drugi žele da učestvuju u doprinosu intelektualne zajednice. Jasno je da mnogi korisnici Interneta žele da dele svoja dela, a samim tim i prava, s drugima pod povoljnijim uslovima. Creative Commons pomaže stvaraocima da izraze svoje želje nudeći im besplatne licence na svojoj internet strani.

 

Da li je Creative Commons uključen u u upravljanje digitlnim pravima (DRM)?

Ne. Delujemo na izražavanje digitalnih prava, ne na upravljanje njima. Našim, sredstvima se lako izražava koja prava autor zadržava. Ne pružamo sredstva za prinudno ostvarenje prava koje autor zadržava. Ta sredstva omogućava sistem za upravljanje digitalnim pravima (Digital rights management - DRM), koji tehnološki deluje na prinudnu primenu prava.

Zašto ne upotrebljavamo tehnologije za prinudnu primenu prava? Ima puno razloga koji bi se mogli opisati ovde. Medjutim, jedan od najvažnijih je u činjenici da tehnologija ne može da štiti od sloboda koje garantuje "fair use" ("poštena upotreba"). To je koncept koji se ne može kodirati. (Domaći zakon ne sadrži isti koncept, ali sadrži sličnu koncepciju - ograničenja autorskog prava (čl. 40-55)). Važnije od toga, po našem mišljenju, je to što tehnološka prinuda sprečava spontano korišćenje autorskih dela, koje mi podstičemo. Mi, kao mnogi drugi, verujemo da jačina tehnologije kojom se upravlja pravima uništava kreativnost.

Autorsko pravo treba poštovati. Ipak, draže nam je da se autorsko pravo poštuje na “stari dobri” način – korišćenjem dela na način kojim se poštuju prava (i slobode) i obaveze, koje biraju autori i koji su istovremeno zaštićeni zakonom..

 

Šta se dešava ako neko pokuša da zaštiti delo licencirano CC licencom sa sistemom upravljanja digitalnim pravima (DRM) ?

Ako neko upotrebi sistem DRM kojim se ograničavaju neka od prava garantovana licencom, istovremeno krši licencu. Svaka Creative Commons licenca zabranjuje sticaocu licence da "distribuira Delo s nekom od tehnoloških mera kojima se ograničavaju prava na Delo garantovana licencom."

 

Ko finansijski podržava Creative Commons?

Osnivanje Creative Commons podržao je Center for the Public Domain , a dalji rad fondacije, pojedinci i vlada.

Nacionalni projekat promocije i unošenja Creative Commons licenci u jezički i pravni sistem Srbije podržan je, pre svega, radom i sredstvima nacionalnog projektnog tima i saradnika, a zatim i sredstvima donatora.

 

Dopada mi se ono što radi Creative Commons. Kako mogu da pomognem?

Svaka podrška je dobrodošla. Hvala, unapred!

Creative Commons Corporation možete da podržite donacijom making a donation at our Support page. Možete da uspostavite kontakt na info@creativecommons.org ili da, ako želite, učestvujete u diskusijama na email discussion lists.

Creative Commons Srbije možete da podržite donacijom i različitim oblicima saradnje. Možete, ako želite, da nas kontaktirate na info@creativecommons.org.yu ili vodje projekta, kao i da učestvujete u diskusijama na email listi Creative Commons Srbije

 

Pitanja za one koji žele da objave delo pod Creative Commons licencom

Kako da objavim delo pod Creative Commons licencom?

Dela u elektronskoj formi (online) objavljujete pod Creative Commons licencom izborom licence kojom želite da licencirate delo. Zatim, sledite uputstva za unosenje html koda u svoje delo. Tim kodom će se automatski pojaviti dugme "neka prava zadržana" i izjava da je delo licencirano Creative Commons licencom. (Dugme "nema zadržanih prava" nema značaja, jer naše pravo ne predvidja prenos svih prava ili odricanje od svih prava, u celini). Dugme predočava javnosti koja dodje u kontakt s delom da je delo licencirano Creative Commons licencom. HTML kod sadrži i metapodatke (metadata), koji omogućavaju nalaženje dela pomoću pretraživača koji podržavaju Creative Commons.

Da li mogu da objavim delo u neelektronskom obliku pod Creative Commons licencom?

Da. Dela u neelektronskom obliku (offline) objavljujete izborom Creative Commons licence kojom želite da licencirate delo, a zatim i označavanjem dela: (a) izjavom kao što je: "Ovo delo je licencirano Creative Commons licencom [unesite opis]. Da biste videli kopiju ove licence, pogledajte [uneti url]; ili, (b) pošaljite pismo Creative Commons, 171 2nd Street, Suite 300, San Francisco, California, 94105, USA.” , ili, unesite dugme izabrane licence s istom izjavom i URL linkom.

Jedina razlika izmedju dela u elektronskom i neelektronskom obliku je u tome što ova druga ne sadrže metapodatke (metadata), zbog čega neće moći da se nadju pomoću pretraživača koji podržavaju Creative Commons.

 

Kako Creative Commons licenca funkcioniše?

Creative Commons licenca je zasnovana na autorskopravnom zakonodavstvu i njom se licenciraju sva dela zaštićena zakonom. Zakonom su zaštićena dela kao što su: knjige, blogovi, fotografije, filmovi, pesme, zvučni i video snimci. Računarski programi su takodje zaštićeni zakonom, ali se Creative Commons licence ne preporučuju za njihovu zaštitu.

Creative Commons licence dopuštaji da sami birate načine korišćenja svojih autorskih dela - umnožavanje, prerade, distribucija, komercijalna upotreba. One ne dopuštaju da ograničite korišćenje dela koje je dozvoljeno zakonskim odredbama o ograničenju autorskog prava, ni da zaštitite ono što nije predvidjeno zakonom, kao što su činjenice ili ideje.

Creative Commons licence se dodaju delu i dozvoljavaju svakom ko dodje u kontakt s delom da ga koristi u skladu s licencom. Npr. Ako Pedja ima primerak dela, čiji ste autor, on može da preda primerak dela Ani i Ana će biti ovlašćena da koristi to delo u skladu s licencom. Vi, kao autor, imate dva posebna ugovora, jedan s Pedjom, drugi s Anom.

Creative Commons licence se sastoje iz tri dela: osnovnog opisa (razumljivog svima), sadrzaja ugovora u celini (razumljivog pravnicima) i metapodataka (metadata) (razumljivog racunarima). Da biste objavili delo pod Creative Commons licencom, ne potpisujete nista, samo birate licencu.

Jos jedna bitna stvar o Creative Commons licencama je njihova neisključivost. To znači da možete da dozvolite korišćenje svog dela pod Creative Commons licencom, a da zatim delo objavite pod drugačijim uslovima, na primer za novac.

 

O čemu bi trebalo razmisliti pre objavljivanja dela pod Creative Commons licencom?

Pripremili smo ono o čemu treba razmisliti pre licenciranja dela Creative Commons licencom, uputstva Pre licenciranja.

Koju Creative Commons licencu da izaberem?

 

Izaberite licencu koju najviše želite povodom svog dela. Licencom izjavljujete na koji način hoćete da dozvolite drugima da koriste delo.

Možete naći i informacije o tome kako su licence izabrali drugi autori za pisana, muzička, vizuelna, video i obrazovna dela.

Možete učestvovati u email diskusionoj listi Creative Commons i email diskusionoj listi Creative Commons Srbije , ili pregledati arhive dosadašnjih diskusija kako biste proverili da li imamo odgovore na pitanja koja vas interesuju ili smo već odgovorili na njih.

Ako zelite da otklonite nedoumicu u vezi s izborom licenci, obratite se pravniku.

 

Šta ako se predomislim?

Creative Commons licence nisu opozive, što znači da ne možete da sprečite korišćenje svog dela od strane onih koji to čine na osnovu Creative Commons licence pod kojom ste objavili delo, ako koriste delo u skladu s uslovima licence. Pošto možete da prestanete da distribuirate delo kad želite, to ne utiče na promet umnoženih primeraka, prerada ili umnoženih primeraka dela unetog u zbirke. Znači, treba dobro da razmislite pri izboru licence kako biste bili sigurni da želite da omogućite drugima korišćenje dela pod povoljnim uslovima, jer oni nastavljaju da koriste delo, čak i kada zaustavite distribuciju dela.

Da li je za Creative Commons licencu potreban potpis ili registracija?

Ne. Creative Commons licence služe da bi se oni koji dolaze u kontakt s delom objavljenim pod Creative Commons licencom, obavestili da su na delu "neka prava zadržana." ("Bez zadržanih prava" - "javni domen" nije moguć po nasem pravu, jer nije predvidjen prenos autorskih prava ni odricanje od autorskih prava u celini).

Ne vodimo registar o delima licenciranim Creative Commons licencom. Mi stvaramo licence i sredstva za njihovu upotrebu, i činimo ih dostupnim svima koji žele da ih upotrebe.

 

Šta je osnovni opis? Šta je sadržaj ugovora u celini? Šta su metapodaci (metadata)?

 

Creative Commons licence se sastoje iz tri oblika: Osnovnog opisa (razumljivog svima), Sadržaja ugovora u celini (razumljivog pravnicima) i metapodataka (metadata) (razumljivog računarima).

Osnovni opis je svima lako razumljiv opis osnovnih odredbi Licence (sadržaja ugovora u celini) koji opisuje šta drugi smeju i ne smeju činiti s delom. Osnovni opis nema pravnu snagu i njegov sadržaj ne čini deo sadržaja celog ugovora.

Sadržaj ugovora u celini je ugovor o licenci, sačinjen na način koji obezbedjuje njegovu valjanost na sudu.

Metapodaci (metadata) opisuju osnovne elemente licence kojima se omogućava traženje i nalaženje - prilagodjeni pretraživači.

Ako sam u muzičkoj grupi, da li mogu da objavljujem pod Creative Commons licencom, a da istovremeno dobijam autorsku naknadu predvidjenu zakonom za javno izvodjenje dela?

 

Da. Ako se opredelite za licencu s uslovom "nekomercijalno" (npr. "autorstvo - nekomercijalno", "autorstvo - nekomercijalno - deliti pod istim uslovima" ili "autorstvo - nekomercijalno - bez prerada") zadržavate pravo na autorsku naknadu za komercijalno korišćenje dela.. Ali, iz praktičnih razloga, treba da pogledate i odgovor na sledeće pitanje.

Ako objavite delo pod licencom kojom se dopušta komercijalna upotreba ("autorstvo", "autorstvo deliti pod istim uslovima", "autorstvo - bez prerada"), odričete se prava na autorsku naknadu.

(Po važećem pravu Srbije, ako odricanje od prava na naplatu autorske naknade nije predvidjeno zakonom, autor zadržava to pravo; npr. autor ima pravo na posebnu naknadu od uvoza i prodaje tehničkih uredjaja i nosača teksta, zvuka ili slike, koji su podobni za umnožavanje, ako se s obzirom na prirodu dela (muzičkog, filmskog, književnog) može očekivati njihovo umnožavanje).

Ako sam član organizacije za kolektivno ostvarivanje prava, da li mogu da upotrebljavam Creative Commons licence?

Trebalo bi da proverite u organizaciji, čiji ste član. Za sada, u velikom broju zemalja, (Australija, Finska, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Španija, Holandija), autori prenose prava organizacijama za kolektivno ostvarivanje autorskog prava (tako da te organizacije praktično postaju vlasnici tih prava i upravljaju njima). Ako ste član organizacije za kolektivno ostvarivanje prava u nekoj od tih zemalja, postoji mogućnost da ne možete da licencirate svoja dela Creative Commons licencom, zato što ste pravo ustupili organizaciji.(I u Srbiji, trenutno, vlada ista situacija).

Creative Commons pokušava da dopre do tih organizacija radi nalaženja rešenja koje bi autorima osiguralo korist oba sistema.

Ako naidjete na prepreke u upotrebi Crative Commons licenci zbog članstva u organizaciji za kolektivno ostvarivanje prava u državi koja nije navedena, možete da se obratite vodjama projekta Creative Commons u svojoj zemlji ili Creative Commons na info@creativecommons.org.

Ako ste član neke od tih organizacija, slobodno je podstaknite da omogući licenciranje dela Creative Commons licencom.

Da li mogu da zaradjujem za delo objavljeno pod Creative Commons licencom?

Naravno. Najpre, zato što su naše licence neisključive, što znači da niste prinudjeni da delo objavite samo pod Creative Commons licencom. Isto delo možete objaviti i pod drugačijim (komercijalnim) uslovima. Jedan od naših primarnih ciljeva je ispitivanje novih oblika promocije i novih poslovnih modela u prometu autorskih dela.

Dalje, nekomercijalnim Creative Commons licencama se samo povećava distribucija dela, a autor zadržava isključivo pravo na novčanu naknadu za komercijalno korišćenje dela. Nekomercijalna upotreba, odnosno uslov "nekomercijalno", se odnosi samo na one koji koriste delo, ne na autora ili davaoca licence. Ako sticalac licence s uslovom "nekomercijalno" želi da koristi (umnoži, preradi) delo iz komercijalnih razloga, mora za to da dobije posebnu dozvolu od davaoca licence.

Posebno naglašavamo u vezi s licencom koja sadrži uslov "nekomercijalno" da se, po važećem američkom (i srpskom) zakonodavstvu, digitalna razmena autorskih dela ili datoteka smatra komercijalnom upotrebom, čak i kada nema novčanih davanja. Mi, međutim, verujemo da je takva razmena moćno sredstvo distribucije i obrazovanja, tako da svaka Creative Commons licenca sadrži izuzetak o digitalnoj razmeni datoteka. Razmena dela preko Interneta ne smatra se komercijalnom upotrebom, ako se vrši bez novčanih davanja.

 

Da li je obavezna registracija autorskog dela?

U većini jurisdikcija (u koje spada i Srbija), registracija nije potrebna, jer je delo zaštićeno od trenutka nastanka. Registracija, medjutim, može biti korisna radi obezbedjenja dokaza na sudu.

 

Kako da registrujem svoje autorsko delo?

U Srbiji, delo može da se evidentira i deponuje kod Zavoda za intelektualnu svojinu.

Da li je objavljivanje dela pod Creative Commons licencom isto što i registracija dela ili je slično registraciji?

 

Ne. Creative Commons licence ne pružaju istu ili sličnu zaštitu dela kao registracija. One samo štite dela zaštićena zakonom.

 

Da li je obavezna registracija za objavljivanje dela pod Creative Commons licencom?

Ne. Pod Creative Commons licencama se objavljuju dela zaštićena zakonom - autorska dela. U većini jurisdikcija (u koje spada i Srbija), delo je automatski zaštićeno u trenutku nastanka (izražavanja u nekoj formi).

 

Da li je potrebno upozorenje o autorskom pravu na delu?

Ne. Medjutim, može biti korisno, pošto autor obaveštava druge o svom autorskom pravu i o tome koga treba kontaktirati.

 

Da li Creative Commons licence utiču na zakonska ograničenja autorskog prava?

Ne. Svi pravni sistemi dozvoljavaju korišćenje dela (citiranje, medijsko izveštavanje) bez dozvole autora i nosioca prava. Svaka Creative Commons licenca sadrži odredbu o nepostojanju uticaja na postojeća zakonska ograničenja isključivog autorskog prava.

 

Da li računarski program može da se objavi pod Creative Commons licencom?

Creative Commons licence nisu pogodne za računarske programe. Za njih preporučujemo odlične softverske licence koje su dostupne na Free Software Foundation ili na Open Source Initiative , koje služe za licenciranje računarskih programa ili softverske dokumentacije i koje su posebno stvorene za to.

Creative Commons nudi neke licence slobodnog softvera i otvorenog koda s Osnovnim opisom i Metapodacima (metadata), ako baš želite da ih koristitite. Detalji se nalaze ovde.

 

Da li pod Creative Commons licencama može da se objavi softverska dokumentacija?

Apsolutno. Creative Commons licence su pogodne za pisane sadržaje.

 

Šta se dogadja ako se delo objavi pod dve različite licence?

Kao sticalac licence, možete da se odlučite za jednu od licenci pod kojima je delo objavljeno. Generalno, davalac licence daje na raspolaganje isto delo pod različitim uslovima pružajući mogućnost izbora sticaocu licence. Ako npr. fotograf objavi delo pod licencom s uslovom "nekomercijalno" i pod drugom licencom s uslovom "bez prerada", ne znači da oba uslova važe u jednom slučaju. Ako davalac licence želi da objavi delo s oba uslova pod istom licencom, objavljuje delo na taj način.

 

Da li su Creative Commons licence važeće na sudu?

Sadržaj ugovora u celini je sastavljen na način koji obezbedjuje njegovu valjanost na sudu. To ne znači da je moguće predvideti sve pravne specifičnosti u svetu i okolnosti upotrebe Creative Commons licenci ili korišćenja dela objavljenih pod tim licencama. Naglašavamo da naše licence, pored ostalog, sadrže odredbu kojom se izjavljuje da ništavost ili neizvršivost neke odredbe ne utiče na valjanost i izvršivost ostalih odredaba.

Da li Creative Commons pruža pomoć pojedincima u zaštiti prava iz Creative Commons licence?

Nažalost, Creative Commons nije registrovana za pravne savete i druge pravne usluge. Ne bavimo se pružanjem pravne pomoći pojedincima, jer naša misija ne obuhvata takve usluge. Nismo advokatska kancelarija. Mi stvaramo licence i nudimo besplatno informacije i obrasce da ih upotrebite, ako želite.

 

Šta se dešava ako neko prekrši Creative Commons licencu?

Creative Commons licenca automatski prestaje da važi ako se delo ne koristi u skladu s licencom. Npr. ako neko koristi delo objavljeno pod Creative Commons licencom bez navodjenja imena autora na način predvidjen licencom, istovremeno gubi pravo na korišćenje dela. To se odnosi na sticaoca licence koji je prekršio licencu, a ne i na ostale sticaoce licence koji koriste delo poštujući sve odredbe licence.

Ukoliko dodje do povrede licence pod kojom ste objavili delo, zahtevajte od lica koje je prekršilo licencu da se pridržava licence ili se obratite advokatu.

 

Šta da učinim ako mi se ne dopada način korišćenja mog dela u preradi ili zbirci?

Možete da zahtevate brisanje svog imena iz prerade ili zbirke.

Kao većina zakonodavstava, zakonodavstvo Srbije poznaje moralna prava kojima se, pored ostalog, štite ugled i čast autora. Sve Creative Commons licence sadrže odredbu o obavezi poštovanja moralnih prava.

 

Pitanja o korišćenju dela objavljenih pod Creative Commons licencom

Da li Creative Commons izdaje dozvolu za korišćenje dela?

Ne. Objavljivanjem dela pod Creative Commons licencom, autor ili davalac licence obaveštava druga lica da mogu da koriste delo pod uslovima licence. Autor dozvoljava korišćenje dela, a ne Creative Commons.

Da li Creative Commons odlučuje koja dela se objavljuju pod Creative Commons licencama?

Creative Commons ne vrši nadzor nad licenciranjem dela i ne proverava da li je delo pravilno licencirano. Creative Commons ne daje jemstva ni potvrde povodom upotrebe licenci.

Creative Commons nudi licence koje može da upotrebi stvaralačka zajednica. Creative Commons ne odlučuje o licenci u pojedinačnom slučaju ili povodom posebnog dela.

 

Kakve odredbe sadrži Creative Commons licenca?

Osnovne odredbe Creative Commons licence su: "autorstvo", "nekomercijalno", "bez prerada" i "deliti pod istim uslovima", koje se ukratko mogu opisati na sledeći način:

"autorstvo" = morate navesti autora/davaoca licence na način koji je odredio autor ili davalac licence
"nekomercijalno" = ne smete koristiti delo na način koji je primarno namenjen komercijalnom korišćenju ili sticanju lične novčane dobiti
"bez prerada" = delo možete da umnožavate, distribuirate i javno saopštavate u nepromenjenom obliku, prerade i promene nisu dozvoljene
"deliti pod istim uslovima" = delo možete da preradite ako preradu objavite pod Creative Commons licencom s istim uslovima

Pregled srpskih licenci s Osnovnim opisom i Sadržajem ugovora u celini nalazi se ovde.

Za važne detalje o nekim karakteristikama nasih licenci, pogledajte The Sampling Licenses.

 

Da li uslov "nekomercijalno" znači da delo ne može da se koristiti na komercijalni način?

Ne baš. Uslov "nekomercijalno" znači da nije dozvoljena komercijalna upotreba Creative Commons licencom. Medjutim, uvek može da se stupi u kontakt s davaocem licence radi zaključenja posebnog ugovora kojim će se dozvoliti komercijalna upotreba dela.

 

Šta znači dugme Creative Commons "Neka prava zadržana" i kakvo je dejstvo Creative Commons licence?

Creative Commons licenca je obaveštenje da možete da koristite delo bez traženja dozvole autora ili davaoca licence - ukoliko koristite delo na način dozvoljen licencom. U osnovnom opisu nalazi se obaveštenje o osnovnim odredbama licence koji se odnose na korišćenje dela.

 

Šta se dešava ako želim da koristim delo na način koji nije dozvoljen licencom?

Morate da uspostavite kontakt s autorom ili davaocem licence kako biste zaključili poseban ugovor. Ako koristite delo na način koji nije dopušten, pravo korišćenja dela automatski prestaje i možete da odgovarate na sudu za povredu autorskog prava.

 

Da li znači da se ništa ne plaća za korišćenje dela pod Creatiive Commons licencom ako se poštuju uslovi licence?

Creative Commons licence su dostupne i besplatne. Medjutim, autor ili davalac licence zadržava pravo na novčanu naknadu u slučaju zakonske ili obavezne licence. Za komercijalnu upotrebu dela, naknada se ne plaća neposredno autoru ili davaocu licence, već organizaciji za kolektivno ostvarivanje autorskog prava.

 

Kako da koristim delo objavljeno pod Creative Commons licencom?

Ako dodjete u kontakt s delom pod Creative Commons licencom, imate dozvolu davaoca licence da to delo koristite u skladu s uslovima licence. Pre korišćenja dela proverite da li je licencom dozvoljeno korišćenje dela na način koji želite. Pažljivo pročitajte tu licencu kako biste saznali da li odgovara vašim potrebama. Svaka Creative Commons licenca zahteva da se navede autor, davalac licence i/ili nosilac prava na način koji je odredio autor ili davalac licence. Pravilna upotreba licence podrazumeva pravilno priznanje autorstva i naznačenje nosioca prava.

Obaveštenja o osnovnim odredbama licence nalaze se u osnovnom opisu (Commons Deed) svake licence ovde.

Da li korišćenje dela objavljenog pod Creative Commons licencom daje sva potrebna prava?

Budite pažljivi, jer sve licence sadrže izjavu o isključenju jemstva da davalac licence ima pravo da dozvoli korišćenje licenciranog dela. Izjava znači da davalac licence ne garantuje ništa povodom dela., uključujući autorsko pravo na delo ili dozvolu za korišćenje dela trećih lica na kojima je delo zasnovano.

To je uobičajeno za takozvane licence "otvorenog koda" kojima se dela daju na preradu i besplatno korišćenje. Prva verzija Creative Commons licence 1.0 je sadržavala odredbu o jemstvu, ali smo zaključili da se licencama "otvorenog koda" jemstva i odgovornost za štetu najbolje ugovoriti posebnim sporazumom kojim će ugovorne strane da urede pojedinačne slučajeve.

Zbog isključenja odgovornosti, pre korišćenja dela objavljenog pod Creative Commons licencom, trebalo bi da se uverite da davalac licence ima pravo na objavljivanje dela pod Creative Commons licencom. Ako pogrešite, možete da odgovarate na sudu za povredu autorskog prava zbog nepravilnog korišćenja dela.

Preporučujemo da saznate koja prava treba steći i da se obavestite o slučajevima fair use ili fair dealing (u našem pravu: zakonska ograničenja autorskog prava). Može da se dogodi da se davalac licence osloni na ograničenja autorskog prava, ali, zavisno od pojedinačnog slučaja, to je nekad od pomoći, nekad ne. Upoznajte se s različitim pravima u vezi s delom, zato što autorska dela sadrže razne elemente, kao npr. snimak zvuka i tekst pesme. Ako delo sadrži prepoznatljiv sadržaj treće strane, preporučuje se da sami proverite da li je dozvoljena upotreba dela licenciranog Creative Commons licencom. .

U svakom slučaju, trebalo bi da proveravate i da se uverite sami ili da potražite savet od pravnika.

Kako da priznam autorstvo autoru dela pod Creative Commons licencom?

Ako koristite delo nekom od licenci ("autorstvo", "autorstvo - deliti pod istim uslovima", "autorstvo - nekomercijalno - deliti pod istim uslovima", "autorstvo - nekomercijalno", "autorstvo bez prerada", "autorstvo - nekomercijalno - bez prerada" (što je isto što i Music Sharing licenca)), pravilan način priznanja autorstva ili naznačenja nosioca prava na delo u nepromenjenom obliku sastoji se iz: (1) zadržavanja svih nepromenjenih priznanja autorstva i naznaka nosioca prava; (2) navodjenja autora, davaoca licence i/ili nosioca prava (npr. wiki ili izdavač) na način koji su odredili; (3) naslova dela; i (4) internet adrese dela koju je naveo autor i/ili davalac licence.

Svaki primerak dela možete koristiti samo s kopijom Creative Commons licence pod kojom je delo licencirano.

Ako preradite delo licencirano Creative Commons licencom, morate označiti svoje delo kao preradu npr "Ovo je finski prevod [originalnog dela] [autora]" ili "Scenario po [originalnom delu] [autora]."

Ako stvarate na osnovu uzorka dela objavljenog pod Sampling licencom, morate označiti svoju preradu nastalu korišćenjem uzorka npr. "Remix [originalnog dela] [autora]" ili "Upotreba sadržaja [originalnog dela] [autora] u kolažu".

Šta je prerada?

Prerada je delo zasnovano na drugom delu, ali nije prava kopija. (u srpskom zakonodavstvu, "prerada je delo u kome su prepoznatljivi karakteristični elementi prerađenog (izvornog) dela (muzičke obrade, aranžmani, adaptacije i druge prerade))." Šta to, ustvari, znači je predmet mnogih rasprava. Prevodi ili filmske adaptacije književnih dela su primeri prerada. Po Creative Commons licenama, istovremena sinhronizacija zvuka i slike smatra se preradom.

U američkom pravnom sistemu, promena forme dela smatra se preradom. Medjutim, Creative Commons licence s uslovom "bez prerada", kao i sve ostale Creative Commons licence, dopuštaju korišćenje dela u svakom mediju i u svakoj formi (npr. umnožavanje dela u digitalnoj formi delima u štampanom obliku).

Ako koristim delo pod Creative Commons licencom s drugim delima, da li je obavezno da i ta dela budu licencirana Creative Commons licencom?

 

Osim licenci koje sadrže odredbu "deliti pod istim uslovima", Creative Commons licence ne zahtevaju licenciranje ostalih dela Creative Commons licencom. Ako kombinujete delo delom pod Creative Commons licencom s odredbom "deliti pod istim uslovima", prerada mora biti licencirana istom licencom.

Ako unesete delo pod Creative Commons licencom u zbirku (sačinjenu od izvornih dela, a ne od prerada), pod licencom ostaje samo to delo (čak i ako je licencirano licencom koja sadrži odredbu "deliti pod istim uslovima"). Zbirka ne mora da bude licencirana tom licencom.

 

Da li mogu da kombinujem dva dela pod različitim Creative Commons licencama? Da li mogu da kombinujem delo pod Creative Commons licencom s drugim delom koje nije licencirano Creative Commons licencom?

 

Uglavnom da. Možete da kombinujete dela licencirana Creative Commons licencom.

Izuzetak su dela pod Creative Commons licencom s odredbom "deliti pod istim uslovima" ("autorstvo - deliti pod istim uslovima" i "autorstvo - nekomercijalno - deliti pod istim uslovima"), jer prerade moraju biti licencirane istom licencom. Dakle, ne možete kombinovati delo pod licencom s odredbom "autorstvo - deliti pod istim uslovima" s delom pod licencom s odredbom "autorstvo - nekomercijalno - deliti pod istim uslovima".

 

Tehnička pitanja

Želim da uputim korisnike svoje internet strane na Creative Commons licence; kako to da učinim?

Možete da unesete Creative Commons kod za izbor licence u svoju internet stranu. Bilo bi korisno da imate aplikaciju ili internet stranu koja omogućava korisnicima da učestvuju u stvaranju sadržaja i da im ponudite izbor da objave svoje delo pod Creative Commons licencom. Pogledajte uputstva o unošenju koda za izbor Creative Commons licence na internet stranu, ili API u vezi s aplikacijama.

Zašto Creative Commons koristi RDF format za metapodatke (metadata)?

Creative Commons traži najbolje načine izražavanja svrhe licenci u mašinski čitljivom obliku. Mislimo da naš sistem pruža najbolje načine: RDF, XML, čak i celo pisano obaveštenje za lako prepoznavanje naših metapodataka (metadata) koji se nalaze u strukturnom obliku. XML olakšava prepoznavanje informacija u većoj meri od pisanih obaveštenja, RDF ih čini čak i lakšim - zato preporučujemo programerima da koriste alate RDF, ako je moguće. Takodje, podržavamo primenu CC kodova uzorka (CC sample code) na različitim jezicima, kojima se olakšava upotreba RDF. Isto tako, nudimo konvertore za prenos RDF u druge oblike. Ako imate takav alat ili potrebu za njim, možete da nam se obratite preko naše (metadata) elektronske pošte.

Kako da koristim Creative Commons metapodatke (metadata) u svom programu?

Možete da ih upotrebite na različite načine. Programi za slikanje, pisanje, crtanje obaveštavaju korisnike o pravima koja im ustupa davalac licence datoteke. Program za razmenu datoteka može da označi datoteke Creative Commons licencom i podstaci korisnike da ih koriste. Ustvari, program za razmenu datoteka u mreži jednakovrednih računara ( peer-to-peer file sharing software) predstavlja odličan način distribucije dela pod Creative Commons licencom, posebno velikih muzičkih, fotograskih ili filmskih datoteka koje autori otežano distribuiraju zbog nedostatka tehničkih uslova. Pretraživači omogućavaju traženje datoteka prema uslovima pod kojima su licencirane (npr. traženje fotografija mačaka, koje se mogu nekomercijalno upotrebiti u kolažu). Ima mnogo načina upotrebe metapodataka (metadata), a nadamo se i novim iznenadjenjima od strane programerske zajednice.

Da li je moguća uzajamna promena slika PNG i GIF? Šta bi trebalo da radim?

Nudimo dugmad za licence u dva oblika. Moguća je uzajamna promena somerights20.gif

i somerights20.png.

Pitanja o upotrebi logotipa Creative Commons

Gde se nalaze logotipi Creative Commons?

Obaveštenja o logotipima Creative Commons i dugmadima za licence nalaze se ovde. Creative Commons dozvoljava upotrebu logotipa, naziva i dugmadi za licence u skladu s pravilima.

Ako želim da štampam majice i nalepnice logotipom Creative Commons, šta treba da učinim?

Drago nam je da podržavate Creative Commons i da želite da širite našu poruku. Dozvoljavamo samo upotrebu logotipa, naziva i dugmadi za licence u skladu s pravilima. , odnosno za povezivanje s internet stranom Creative Commons, Creative Commons licencom i/ili drugačijim opisom licence koja se odnosi na delo.

Možete podržati Creative Commons kupovinom majici i nalepnica ovde. Pored toga, filmove o Creative Commons možete da pogledate ovde.

Da li mogu da unesem Creative Commons logotip na svoju internet stranu ili u svoje delo?

Da, biće nam drago, ali upotreba logotipa Creative Commons mora da bude saglasna našim pravilimaUstvari, dozvoljena je upotreba logotipa Creative Commons (naziva Creative Commons i skraćenice “CC” u krugu) za povezivanje s našom internet stranom i dugmad “Neka prava zadržana” i “Bez zadržanih prava” isto kao licencni elementi (tj. dugme Autorstvo, dugme Nekomercijalno itd.) za povezivanje s odredjenom licencom.

Da li je dozvoljena promena logotipa Creative Commons kako bi izgledali bolje na mojoj internet strani?

Molimo da ne menjate naš logotip na svojoj internet strani ili delu. Dugmad “Neka prava zadržana” i “Bez zadržanih prava” moraju biti doslovno upotrebljena zato što su naši zaštitni znaci i osnova našeg sistema licenciranja. ( "Bez zadržanih prava" u nasem nacionalnom okviru nema pravno dejstvo, jer u našem pravu nije moguć prenos ni odricanje od autorskog prava u celini). Možete i da upotrebite crnobelu dugmad za elemente licence kojom želite da licencirate delo, sledeći pravila.